Прву декларацију о правима потрошача је, дана 13.марта 1962, на предлог председника Џона Кенедија, донео амерички конгрес. Представљајући декларацију, председник Кенеди је рекао:
„Потрошачи, по дефиницији, укључују све нас. И мене као председника САД – а. Потрошачи су највећа
економска група на коју утиче скоро свака јавна или приватна привредна одлука.Они су најважнијагрупа чији се ставови врло често не чују. Глас потрошача мора да се чује.“
Овом Декларацијом су дефинисана четири основна права потрошача на тржишту роба и услуга:
– Право на сигурност роба и услуга,
– Право на истиниту и правовремену информацију,
– Право на избор роба и услуга,
– Право да се чује глас потрошача.
Организација Цонсумер Интернатионал је на та права додао још четири основна права потрошача:
– Право на задовољавање основних животних потреба
– Право на накнаду штете
– Право на образовање и
– Право на здраву животну средину.
Први пут је Светски дан права потрошача обележен 15. марта 1983.године. Две године касније, 9. априла 1985. године, након вишегодишњег упорног лобирања Цонсумер Интернатионал-а, Генерална скупштина УН-а усвојила је Резолуцију 39/248, у склопу које је усвојено и Упутство за заштиту потрошача.
Упутство је садржало осам основних права потрошача као смернице које осигуравају оквир за дефинисање националних политика за заштиту потрошача и изградњу ефикасних система заштите потрошача као система заштите основних људских права, достојанства и економских интереса потрошача – физичких лица на тржиштима роба и услуга.
Усвајањем «Упутства за заштиту потрошача» (овај историјски и глобални доцумент УН ових дана се допуњава према актуелним изазовима модерног тржишта роба и услуга) права потрошача уздигнута су на позицију међународне препознатљивости и добила су легитимитет који признају и прихватају
пођеднако развијене и земље у развоју.
Прихватањем обавезе спровођења заштите права потрошача на глобалном нивоу, проблеми потрошача нису решени. Тек је постављен наднационални оквир за њихово решавање кроз национална законодавства, а потом и системе извршне власти, невладиних организација и цивилног друштва у свакој појединачној држави.
И на крају, то је знак нивоа заштите основних права и људског достојанства.
У државама уређеног тржишта и изграђеног система за заштиту потрошача, глас организација потрошача, јавност и државне институције пажљиво слушају и уважавају сматрајући их корективом и гласом народа.
Организације за заштиту потрошача у државама чланицама ЕУ-а, по правилу су спонзорисане и подржаване од државе, своје јавно деловање и друштвени утицај заснивају на одредбама:
– ПОВЕЉЕ О ОСНОВНИМ ПРАВИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ (2010/Ц 83/02)1
– Директивама Еуропске уније,
– Као и «Упутства за заштиту потрошача» – УН из 1985. године.
Светски дан потрошача (Њорлд Цонсумер Ригхтс Даy) је годишња прилика за активно обележавање и изражавање солидарности међу чланицама покрета за заштиту потрошача у свету.
То је и прилика:
-за промовисање основних права свих потрошача,
– за постављање захтева да се та права поштују и да су заштићена кроз прописе
– за покретање потрошачких инцијатива и
– полагање рачуна носиоца политике потрошача јавности и потрашачима.
Тај дан је и прилика за јавни протест:
-против злоупотребе на тржишту роба и услуга,
– против монополистичког положаја било кога,
– против социјалне неправде
– ПРОТИВ ПРАВНЕ НЕСИГУРНОСТИ ПОТРОШАЧА НА ТРЖИШТУ и
– било које друге неуравнотежености на тржишту која поткопава права потрошача
И овом приликом Центар за заштиту потрошача ФОРУМ упућује ЈАВНИ ПРОТЕСТ ПРОТИВ:
ЈП ЕПС (Јавног Предузећа Елекрто Привреда Србије) – због злоупотребе на тржишту роба и услуга, монополског понашања и социјалне неправде јер неколико хиљада домаћинстава већ више година живи без електричне енергије па и у време пандемије коронавируса, а на наш више пута упућен захтев за прикључење свих искључених потрошача, није ни одговорио, иако је покренут и поступак ЗАШТИТЕ КОЛЕКТИВНИХ ИНТЕРЕСА ПОТРОШАЧА. (члан 145. Закона о заштити потрошача).
П Р Е Д С Е Д Н И К
м.сци. Јован Јовановић,дипл.инг
